“СТОНОГА“ је осадамнаеста сликовница коју је Милорад Мишо Ђурђевић изњедрио и по садржају и по форми на нашим и ширим просторима јединствену пјесничко-сликовну творевину намијењену и младим, али и старијим нараштајима.
У тридесетпрвој години поетског рада и стварлаштва Милорада Мише Ђурђевића на просторима Републике Српске, нова сликовница као већ традиционална на јединатвен и само аутору својствен начин, овај пута пјева о “СТОНОГИ“ и њениим дјетињасто-људским догодовштинама и “мукама“ које је воде и у природу, гдје јој ни вјетар разорни не може наудити, и код обућара да јој сачини најљепше ципелица за свих стотину нога необувених, и у топло окриље породичнох окружења. Поново у лику “људског бајковитог живљења“ и у форми разигране пјесме испричана је судбина свима нама знане и по понашању блиске “ногицама најбројније животињке“, коју би као и досадашње објављене њене сликовне другаре и да помазе, али и да одувају, они први да радост спознају и осјете, а они “други“ да буду “као лист на вјетру немоћни“ у свом науму незаситом… а “стонога“ да јест као симбол опстајања ради срећног и радосног сазнања да постоје и они најмилији који су вољни исказати своју зажтиту неправедно угроженом…
У ходу свом из хладне зиме према прољећној свјетлости, као и њихови претходници срећно гладни дјечијих руку и мажења, “СТОНОГА“ се придружила својим милим другарима: Коки, Цуки, Гици, Жирафи, Роди, Косу, Меди, Цврчку, Лаву, Лептиру/Мачки/Мишу, Зеки, Крокодилу, Лији, Овци/Кози, Јежу, Патку и Жаби као осамнаеста, на нашим просторима јединствена, и садржајем и формом, сликовница Милорада Мише Ђурђевића, члана Српског књижевног клуба “Вихор“ Дервента и Удружења књижевника Републике Српске, која је као нови дар осванула да као и претходне буде дарована свим младим читаоцима који се, као до сада што су са већ обичајном радошћу чинили, аутору јаве исказаном жељом да и ову нову сликовиту поучну пјесмопричу имају на својим читалачким полицама.
Најновије поетско сликовно остварење и за/мисли ауторове на само њој припадајуће потезе “дрвеним бојицама“ својствено деветогодишњој умилној дјевојчици осликала је Катарина Крстовић, ученица четвртог разреда Основне школе “Никола Тесла“ у Дервенти, а Вјекослав Новаковић је осамнаести пута душом загрлио компјутерске заврзламе. Издавач Српски књижевни клуб “Вихор“ из Дервенте, те уважени рецензент њижевник Ранко Прерадовић из Бања Луке, настављају традицију да се “ко зна због чега“ већ годинама ни појединачно “не одвајају“ од сликовница Милорада Мише Ђурђевића, ове године изванредно одштампане у штампарији “Графид“ Бања Лука.
Крај приказа “СТОНОГЕ“ прерастао је у поетски обичај: “Свако одрасло и свако малено дијете које, на било ком простору постојања, аутора “Стоноге“ поздрави осмијехом на дар добиће Сликовницу. И нову…, која чека радосни осмијех нових сванућа…“!
