У врелим данима љета 2006. године свјетлост дана угледала је нова самостална књига Милорада Мише Ђурђевића, књижевника и члана Српског књижевног клуба “Вихор“ Дервента.
У својој тринаестој по реду изњедрној збирци пјесама Ђурђевић у односу на раније објављене књиге приказује нову форму и садржај, по први пут у његовом дугогодишњем поетском стваралаштву презентиране јавности. Ради се о педесетак афоризама и петнаестак сатиричних пјесама, које Ђурђевићево стваралаштво употпуњује новим смијешно-тужним “животним“ погледима на свакодневна “мушко-женска“ дешавања и “настојања“ да се буде “и бољи и виши“ од обичног човјека.
Издавач Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента истиче да је књигу “Зашто је човјек сломио ногу“ својим цртежима дивно илустровала Катарина Крстовић, деветогодишња ученица сад петог разреда Основне школе “Никола Тесала“ и једна од најмлљђих чланова СрКК “Вихор“-а.
Далиборка Малешевић, професор српског језика и књижевности из Дервенте, у својству рецензента истакла је: “Збирка „Зашто је човјек сломио ногу“ нас води у стварни живот обојен хумором и сатиром како би се боље сагледао, онако како га осјећа сам аутор очима и душом умјетника ријечи. Пјесник овим дјелом доноси смијех тако потребан у нашој свакодневници, бивајући изнова непоновљив у свом стваралаштву.“
Ранко Прерадовић, уважени књижевник из Бања Луке, у својој рецензији нагласио је: “Пјесничким и животним искуством проткан, а у настојању да до сада објављено на пољу пјесништва и књижевности не утиче на његову сопственост, Милорад Мишо Ђурђевић своју бројем страница невелику нову збирку “Зашто је човјек сломио ногу…“ исткао је сасвим новим садржајима у односу на представљено у његовим многобројним збиркама пјесама. Познат и препознатљив по квалитетним дјечијим, али и пјесмама љубавног поимања свијета, Мишо ову збирку гради афоризмима које обикују мушко-женски однос без свакодневних политичких или других примјеса, као и на сатиричним пјесмама, које до сада нису гледале свјетло дана… Поетске варијације у њиховим различитостима и садржаја и облика Мишо представља и у дијелу до сада необјављених пјесама које “сатиру“ системска рјешења која не поштују ни ред ни рад ни право ни праведност и правду. Живимо, или мислимо да живимо, у таквим временима у којима и пјесма зна да застане у грлу, а такву стварност Ђурђевић препознаје и на свој јединстен начин приказује у пјесничкој форми специфичних сатиричних слогова….“
И овим за наше проторе неоубичајеним поетским остварењем Српски књижевни кулб “Вихор“ показује да ће разноликост његовог књижевног стваралаштва бити и да јесте за вијеке вијекова записано у непролазност и незаборав.
„Вихор“ Дервента
