У ове мохиљанске миле дане одлучила је птица “Соко“ да своје слоковите претходнике посјети лично и да малу и велику дјечицу обрадује личним искуственим догодовштинама.
“СОКО“ је деветнаеста сликовница коју је Милорад Мишо Ђурђевић изњедрио и по садржају и по форми на нашим и ширим просторима јединствену пјесничко-сликовну творевину намијењену и младим, али и старијим нараштајима.
У тридесетпрвој години поетског рада и стварлаштва Милорада Мише Ђурђевића на просторима Републике Српске, нова сликовница као већ традиционална на јединатвен и само аутору својствен начин, овај пута пјева о “СОКОЛУ“ и његовим дјетињасто-људским догодовштинама и “дивним летачким особинама“ које га воде и у природу, гдје му је станиште од рођења до лета у високе висине, гдје су му потомци мили, и родитељска стрепња за здравим летачким постојањем, гдје је савио топло окриље породичног стасавања.
Поново у лику “бајковитог људског живљења“ и у форми разигране пјесме испричана је судбина свима нама познате и по понашању блиске “висинама знане“ птице, коју би као и досадашње објављене њене сликовне другаре и да помазе, али и да се причувају, они први да нову радост спознају и осјете, а они “други“ да не би ни случајо да их соколове ногице замијениле мишом… И “Соко“ лет свој дарује жељи да постоји као симбол опстајања ради срећног и радосног сазнања да постоје и они најмилији који су вољни исказати свој лет породици посвећен…
У ходу свом из радосне јесени према зимским сњежним чаролијама, као и њихови претходници увијек срећно гладни дјечијих руку и мажења, “СОКО“ се придружио својим милим другарима: Коки, Цуки, Гици, Жирафи, Роди, Косу, Меди, Цврчку, Лаву, Лептиру/Мачки/Мишу, Зеки, Крокодилу, Лији, Овци/Кози, Јежу, Патку, Жаби и Стоноги као деветнаеста, на нашим и ширим просторима јединствена, и садржајем и формом, сликовница Милорада Мише Ђурђевића, књижевника, члана Српског књижевног клуба “Вихор“ Дервента, Удружења књижевника Републике Српске…, која је као нови дар осванула да као и претходне буде дарована свим младим читаоцима који се, као до сада што су са већ обичајном радошћу чинили, аутору јаве исказаном жељом да и ову нову сликовиту поучну пјесмопричу имају на својим читалачким полицама.
И најновије поетско сликовно остварење и за/мисли ауторове на само њој припадајуће потезе “засањаним бојама“ својствено деветогодишњој умилној дјевојчици за свој десети рођендан осликала је Катарина Крстовић, ученица сада петог разреда Основне школе “Никола Тесла“ у Дервенти, а Вјекослав Новаковић је деветнаести пута знањем и хтијењем загрлио компјутерске заврзламе. Издавач Српски књижевни клуб “Вихор“ из Дервенте, те уважени рецензент књижевник Ранко Прерадовић из Бања Луке, настављају традицију да се “ко зна због чега“ већ годинама ни појединачно “не одвајају“ од сликовница Милорада Мише Ђурђевића, ове године изванредно одштампане у штампарији “Сканди“ с.п. Бања Лука.
Крај приказа сликовнице “СОКО“ одавно је постао поетски обичај: “Свако одрасло и свако малено дијете које, на било ком простору постојања, аутора “Сокола“ поздрави осмијехом на дар добиће Сликовницу. И нову…, која чека радосни осмијех нових сванућа…“!
